уторак, 17. јануар 2017.

STAZAMA RODNOG GRADA

Svaki povratak u rodni grad doživljavam kao povratak u prošlost. U mojoj Beloj Crkvi kao da je vreme stalo i samo po poznatim licima koja broje bore, a mnogih više nema medju nama, vidim da vreme leti. Uspavana lepotica, "vojvodjanska Venecija", polako gubi bitku s vremenom. Sve je manje stanovnika u njoj, a sve je više napuštenih kuća.



Bela Crkva se nalazi u južnom Banatu, 100 km udaljena od Beograda, u dolini reke Nere i oivičena obroncima Karpata. Mirna banatska varošica sa 8 jezera, u blizini Dunava, ponosi se svojim zgradama iz doba baroka, vinima koja su se služila nekada na bečkom dvoru, a sada voćem koje se uglavnom izvozi, oživi samo tokom leta kad dodju turisti. Ostatak vremena spava snom uspavane lepotice. Bez industrije, s visokom stopom nezaposlenosti, na granici s Rumunijom, često meštani kažu da su "bogu iza nogu".




 Kao naseljeno mesto nastala je 1717. godine a osnovao ju je grof  Mersi, prvi guverner  Banata, nakon proterivanja Turaka. Ime je dobila po maloj crkvi koja se nalazila na blagom uzvišenju. Sadašnja rimikatolička crkva svete Ane sazidana je u XIX veku i simbol je grada. Obnovu krova je donirala američka ambasada.
Od baroknih zgara iz tog perioda izdvajaju se zgrada opštine, vatrogasnog doma, istorijskog muzeja, muzeja grada i pravoslavna crkva. Sve one su pod zaštitom države.
Na trgu koji vodi do zgrade opštine nalazi se spomenik ruskim oslobodiocima grada.

Glavnu fizionomiju gradu daju objekti sazidani i rekonstruisani u stilu bečke secesije, tako da je Bela Crkva po tome karakteristična.
Nekadašnji vatrogasni dom, jedna od najstarijih zgrada u gradu pod zaštitom države, nedavno je obnovljena i sada  pripada udruženju Nemaca.. Zgrada je izgradjena u doba vojne granice u stilu baroka s balkanskim doksatom i dvorištem po uzoru na bečku secesiju.

 Najstariji Muzej u Vojvodini i Istorijski arhiv su zgrade koje dominiraju glavnom ulicom.

 U Beloj Crkvi živi 18 naroda i narodnosti, govori se raznim jezicima i meštani se ponose svojim crkvama koje su, sa izuzetkom srpske pravoslavne crkve, smeštene u glavnoj ulici.
Rumunska i ruska pravoslavna crkva u glavnoj ulici.


Svet sam ugledala u zgradi koja je nekada bila ponos grada, jedna od prvih spratnih zgrada, a danas propada zapuštena i zaboravljena. Sredinom prošlog veka tu je bio Dom zdravlja s porodilištem, nakon toga stanica milicije a sada je vatrogasni dom i štab za vanredne situacije. Koliko su oni važni gradu vidi se po izgledu zgrade.

Prvih šest godina života sam provela u selu, bezbrižno trčala prašnjavim banatskim sokacima, a prve dane predškolskog pamtim po preseljenju u grad i mog plača što moram presedeti nekoliko sati u zatvorenom prostoru. Baka me je vodila u vrtić, sedela malo sa mnom, a kad bi ona otišla ja bih se povlačila u ćošak i čekala da krenem kući. Trajalo je to nekoliko dana, a onda sam se oslobodila i počela da prihvatam nove drugove i drugarice. Svako jutro sam s radošću trčala u vrtić, nekih 200 m od kuće, i ostajala do kraja.

Polazak u školu, novo navikavanje na okruženje i obaveze, strah od učitelja i njegovih nabranih obrva, pamtim i danas. Nikada nisam grickala nokte, ali tog prvog dana u školi samo sam to radila. Ali, zahvaljujući strogom učitelju koji je tražio rad i disciplinu, uvek je dobijao najviše ponavljača da ih dovede u red, postala sam odgovorna, savesna i nikada mi odlazak u školu nije bio teret.
Sećam se svog prvog odlaska u banku. Bilo je to krajem 60- tih godina prošlog veka. Tata mi je otvorio štednju knjižicu uz koju sam dobila metalnu crvenu kasicu. Svaku veću kovanicu sam ubacivala u nju, podizala je da osetim težinu, i s ponosom nosila punu kasicu u banku. Za mene je ta zgrada banke bila ogromna i tajanstvena, sa tetama iza stakla koje su uvek bile ozbiljne i bez osmeha na licu. Danas je zgrada, kao i mnoge druge iz ove priče, napuštena.

Na putu do škole uvek sam prolazila parkom koji je nekada bio pošljunčan s drvenim klupama i gelenderom na kojem su mladići sedeli i posmatrali svet oko sebe. Danas je park promenio izgled, ali i dalje svi putevi do škola u gradu vode kroz njega. Osnovnu školu nisam uspela da uslikam, ali sledeći put ću i do nje otići.

I do Gimnazije sam išla parkom, nekad smo se u povratku zadržavali u muzičkom paviljonu da proćaskamo, a i da sačekamo prolazak simpatije. Gimnazija je zdanje staro 145 godina i bar donekle se održava da ne propadne. Nekada je bila puna djaka, sada ih je sve manje, tako da zgradu deli sa ekonomskom školom.
U blizini parka je i Dom vojske ili nekadašnji Dom JNA. Prelepa zgrada u koju su ulazila samo vojna lica i vojnici, a mi je gledali s radoznalošću i ponosom. Danas je to napuštena i zapuštena zgrada koja polako gubi svoj izgled.

 Nije sve bilo škola i obaveze. S nestrpljenjem smo čekali letnji raspust i celodnevno kupanje i sunčanje na jednom od jezera u blizini grada. Tu sam naučila da plivam, ali ne pre nego što sam popila veliku količinu vode, uz pomoć gume od automobila, jer takvo je to bilo vreme. Na kraju leta, preplanuli i izrasli, opraštali smo se od naše plaže i vraćali se u školske klupe.
Danas je glavno jezero drugačije; uredjena je pešačka staza za šetnju i rekreaciju, ali i dalje je omiljeno mesto za odmor meštana svih uzrasta.
Drago mi je kad mi neko iz mog okruženja kaže da je bio u Beloj Crkvi i da je video jezera, mnogi im se vraćaju svake godine, jer je to znak da turizam polako menja sliku grada. Nadam se da će svake godine biti sve više gostiju koji se vraćaju u moj rodni grad na odmor ili vikend.

 Meni najdraži deo jezera je strana koja nema prave plaže, ali ima puno zelenila i lepih delova za slikanje.
Bela Crkva je grad iz kojeg se odlazi, a sve manje dolazi. Po poslednjem popisu stanovništva, prvi put nakon 100 godina, broj stanovništa pao je ispod 10 000. Mnogo je takvih mesta širom Srbije, ali ih u Vojvodini ima najviše. Bez budućnosti, s visokom nezaposlenosti, mladi odlaze i ne vraćaju se.

Da li je ova roda, prvi put je vidim u gradu, znak da će grad početi da se podmladjuje i raste- videćemo.


I za kraj, kakva bi to bila šetnja gradom mog detinjstva i mladosti, da Vas ne provedem ulicom koja miriše na lipe, ulicom u kojoj znam svaku neravninu i nakon nekoliko decenija odsustvovanja iz nje. Nekad ulica 7. jula, a sada Vuka Karadžića, trebalo mi je vreme da se naviknem na novi naziv, ali kuće su iste. Sa sve manje poznatih lica, ali srce zaigra uvek kada u nju zakoračim.

Svaki  put u rodnom gradu primetim neku promenu na bolje: lepo uredjenu fasadu, neki novi kafić, ali jako malo novih lica. Do novog susreta s njim i nove šetnje nekim drugim ulicama, držim palčeve da i novih lica bude sve više.


недеља, 15. јануар 2017.

BORANIJA S KAJMAKOM

Nakon puno prazničnih dana, hrane koja je imala više mesa i krompira, poželeli smo povrće za ručak. Kad smo krenuli da redjamo koje povrće nismo odavno jeli, red je došao na boraniju. I tu nastaje problem. Boranija u januaru je samo ona iz zamrzivača. I tu smo opet u dilemi: žuta ili zelena?

Boraniju zamrznutu jako retko spremam, a i ne može svako jelo s njom biti isto kao od sveže boranije, tako da je naš izbor bila zelena boranija. Planirala sam gratiniranu ili zapečenu boraniju uz faširane šnicle, a onda mi tokom spremanja ručka padne na pamet da bi mogla boranija s kajmakom. Tu se suprug oduševi, on kajmak voli i jeo bi ga svaki dan, ali ja moram da ga sankcionišem i služim kajmak samo kad moram.
Ne kupujem kajmak redovno, ali je ovih dana on išao u kupovinu i našao odličan kajmak s Rajca :) Ovde u gradu je teško naći dobar kajmak, onaj stari i žut, svi prodaju mladi kajmak koji mora da odstoji da bi mogli da ga koristimo. Ovaj kajmak je već bio dobro odstajao, a nakon desetak dana je bio delikates na kvadrat. Ostalo ga je taman toliko da boraniji da poseban ukus, obogati ručak, a kalorije ćemo ovog puta zaboraviti.



         POTREBNO:

1 kesa zamrznute zelene boranije
1 glavica crnog luka
malo ulja
2-3 čena belog luka
po potrebi vode
po ukusu mešavina biljnog začina
1 kašika brašna
1 kašičica začinske slatke paprika
po potrebi kajmak

PRIPREMA:

U šerpi na malo ulja prodinstati sitno iseckan crni luk da postane staklast, dodati boraniju iz kese i sve zajedno dinstati na srednjoj temperaturi uz povremeno dolivanje vode po potrebi. Jelu ne treba puno tečnosti, tek da ne zagori a da se opet dobro prodinsta i odmekne. Ovoj boraniji je dovoljno oko 30 minuta da bude mekana.

Na malo ulja napraviti zapršku od brašna i slatke začinske paprike, dodati u prodinstanu boraniju, promešati i ostaviti još 5 minuta da prokrčka. Začiniti po ukusi i dodati sitno iseckan beli luk.

Toplu boraniju prilikom služenja začiniti u tanjitu 1 kašikom starog kajmaka. Jelo je odlično i bez mesa, dovoljna je samo sezonska salata po izboru.

Mi smo boraniju jeli uz faširane šnicle.


уторак, 10. јануар 2017.

DANSKI KEKS

U postu Darivanje pratioci bloga su predlagali svoje recepte za koje bi upotrebili namenjene poklone. Nakon isteka vremena za igru, random sistemom pobednik je Dijana Popović. Ona je predložila Danski keks i napisala sledeće: Iskoristila bih metalne sekače za Danski keks.

Ovom prilikom ispunjavam obećanje da ću isprobatii recept pobednika Darivanja i predstavljam vam ove izvanredne keksiće. Keks podseća na one kupovne iz limenih kutija koje uglavnom svi imamo u kući.


POTREBNO:

250 g margarina ili maslaca
200 g šećera u prahu
100 g gustina
100 g kokosa
2 jajeta
1 kesica praška za pecivo
2 kesice vanilin šećera
400 g mekog brašna

PRIPREMA:

Margarin ili maslac sobne temperature sjediniti sa šećerom, dodati ostale sastojke i umesiti prhko testo. Tako pripremljeno testo ostaviti 2 sata pokriveno u frižideru da se dobro ohladi.

Pripremljeno testo izvaditi iz frižidera, na pobrašnjenoj podlozi rastanjiti u testo debljine 0,5 cm, te modlicom po želji seći keksiće.

Keks redjati u pleh obložen pek papirom i peći u rerni zagrejanoj na 160 stepeni oko 12 minuta. Kod mene je to pečenje išlo sporije, ali kad dobijete keks koji je odozdo blago rumen a po vrhu blede boje to je znak da je pečen.

Keks prohladiti i odložiti u limenu kutiju. Služiti ga uz čaj, kafu ili toplu čokoladu.

* Kod Dijane je pisalo da se keks pre pečenja posipa kristal šećerom ali ja to nisam uradila jer sam isprobavala oklagiju sa šarama, ali sasvim neuspešno jer se šare nakon pečenja nisu videle.

Još jednom sve čestitke Dijani na pobedničkom receptu. Ovaj keks će ubuduće biti često kod nas u kutiji :)

Hvala svima koji su učestvovali u Darivanju :)







субота, 31. децембар 2016.

BRZA SLADOLED TORTA- SREĆNA NOVA GODINA!

I za kraj ove veoma uspešne godine za KUHINJSKE ČAROLIJE da se malo zasladimo :)

Postoji ona klasična Sladoled torta koja zahteva malo više vremena za spremanje, ali zato je tu i ova brza varijanta. Sem što se brzo sprema, ona je i "laganija" a i manje slatka. Dobro prohladjena ukusom podseća na zimski sladoled.

Svim čitaocima i pratiocima Kuhinjskih čarolija želim srećnu i uspešnu Novu 2017. godinu.




POTREBNO:

   Kora:
8 belanaca
8 kašika šećera
8 kašika brašna
1 prašak za pecivo
100 ml mleka

Žuti fil:
4 žumanceta
8 kašika šećera
2 vanilin pudinga
1 kesica vanilin šećera
400 ml mleka
125 g maslaca

Tamni fil:
4 žumanceta
8 kašika šećera
2 kesice pudinga od čokolade
400 ml mleka
125 g maslaca

Šlag:
2 kesice šlag pene s ukusom slatke pavlake
200 ml hladne kisele vode



PRIPREMA:

Belanca sa šećerom umutiti u čvrstu penu, dodati brašno pomešano s praškom za pecivo i sve nežnim mešanjem sjediniti. Masu usuti u pleh po želji, četvrtastom plehu dimenzija 20 x 30 cm ili okruglom plehu.Pleh obložiti pek papirom.

Koru peći na 180 stepeni 15 minuta pazeći da kora ostane bela. Pečenu koru izvaditi na dasku, i još toplu ravnomerno preliti hladnim mlekom.

Žuti fil:
Umutiti 4 žumanceta sa šećerom i vanilin šećerom. Od 400 ml mleka uzeti 8 kašika i rastvoriti vanilin puding tako da nema grudvica. Na kraju sjediniti puding i jaja u jednu masu.
Ostatak mleka staviti u šerpu da proključa, skloniti s ringle i polako dodavati smesu od jaja i pudinga sve vreme mešajući. Na umerenoj temperaturi skuvati puding uz neprestano mešanje jer će se žumanca lepiti za dno posude. Fil ohladiti pa mu dodati umućeni maslac.

Na isti način skuvati i tamni čokoladni fil.

Preko kore prvo staviti žuti fil i lepo ga poravnati, onda tamni i ostaviti tako pripremljenu tortu u frižideru nekoliko sati da se dobro ohladi.

Na kraju tortu ukrasiti umućenim šlagom, vratiti u frižider do služenja.


уторак, 27. децембар 2016.

PODVARAK SA SUVIM MESOM

Podvarak je tradicionalno jelo koje svaka domaćica sprema na svoj način i zima ne može proći bez njega. Neko ga voli bez mesa, neko bez prinča, ali kod nas u Vojvodini se podvarak sprema uz dodatak pirinča. Pririnač upije masnoću iz jela i mesa, kupus se potpuno stopi s njim, i nakraju samo vam meso ostaje da žvaćete.



          POTREBNO:

1 kg kupusa ribanca ili 1 glavica kiselog kupusa
600 g suvih rebara
2-3 kašike masti
2 glavice crnog luka
1 šoljica pirinča
1 kašičica slatke začinske paprike
2-3 zrna lovorovog lista
nekoliko zrna bibera
po ukusu mešavina biljnog začina
po potrebi vode

           PRIPREMA:

Ako vam je kupus mnogo kiseo i slan, naliti ga hladnom vodom i ostaviti da prenoći u njoj.

Kupus ocediti od vode. U šerpi zagrejati 1 kašiku masti, naseckati crni luk i na umerenoj temperaturi dinstati da postane staklast. Dodati ocedjeni kupus, staviti biber u zrnu, lovorov list i najpre ga tako suvog prodinstati nekoliko minuta.
Nakon toga staviti vode da kupus nije suv i polako ga dinstati oko 1 sat na umerenoj temperaturi. Po potrebi dolivati malo vode da vam ne bi zagoreo kupus.

Dimljena suva rebra prokuvati u vodi, ocediti ih i ako može izvaditi kosti.
Pirinač oprati i dodati prodinstanom kupusu, doliti još vode po potrebi i prodinstati sve zajedno 10-tak minuta.
Kupus začiniti po ukusu mešavinom biljnog začina i dodati slatku začinsku papriku.

U dublju vatrostalnu ili keramičku posudu za pečenje staviti ostalu rastopljenu mast, presutu prodinstan kupus i pirinač, po vrhu poslagati meso i sve naliti vodom da kupus ogrezne.

Tako pripremljenu posudu staviti u rernu i na 200 stepeni peći oko 1 sat. Tokom pečenja povremeno izvaditi posudu, kupus promešati a rebra okrenuti da se lepo zapaku s obe strane. Po potrebi dolivati pomalo vode tokom pečenja.

Ribanac je gotov kada sva voda ispari, a po vrhu se uhvati rumena korica.
Jelo malo prohladiti i poslužiti ga uz domaću proju.

* Kada spremam podvarak ja u kupus stavim 1 kašiku šećera tokom dinstanja. Kupus će dobiti lep ukus, ne previše kiseo, i biće mekaniji na kraju.
Jelo je kalorično, ali možete ga spremati i bez mesa i masti a poslužiti uz neko manje masno meso.




недеља, 25. децембар 2016.

BULOČKE SA SIROM

Buločke su tradicionalno rusko pecivo od kiselog testa. Punjenja mogu biti slana ili slatka, oblici razni, ali uglavnom postoji neko osnovno testo koje se sreće u svim receptima. To je mlečno kiselo testo koje zahteva malo duži postupak mešenja, ali zato dobijate ukusno i mirisno pecivo kojim možete započeti dan.


       TESTO:

550 g mekog brašna tip 400
300 ml mlakog mleka
21 g svežeg ili 7 g suvog kvasca
1 kašika šećera
1 kašičica soli
80 ml ulja

Nadev:
po želji: sir, meso, kupus ili neki džem, mak, suvo groždje

Premaz:
1 jaje
ili šećerna voda
susam ili kim
po potrebi  buter

PRIPREMA:

Za osnovno kiselo testo uzeti kvasac i staviti u posudu za mešenje. Dodati šećer, ako mesite slatke buločke dodajte 3 kašike šećera, 3 kašike brašna, mlako mleko i sve dobro promešati da se kvasac rastvori. Ostaviti 10-tak minuta da kvasac "nadodje".

Nakon tog vremena staviti polovinu brašna, dodati so i ulje, i uz postepeno dodavanje brašna umesiti meko testo koje se ne lepi za ruke.
Testo na pobrašnjenoj podlozi mesiti bar 10 minuta da što više vazduha udje u njega da bi bolje naraslo.

Oblikovati testo u loptu, premazati ga uljem, staviti u posudu, prekriti prianjajućom folijom i kuhinjskom krpom, te ga ostaviti na toplom mestu 1 sat da udvostruči svoju količinu.

Tako nadošlo testo podeliti na dve lopte, oblikovati ih u veknice i podeliti svaku na 8 loptica. Dobićete 16 loptica koje nežno premesite, pokrijete krpom i ostavite još 10 minuta.

Svaku lopticu oklagijom razvući u tanku elipsu, na jednom kraju staviti nadev a drugi kraj, do polovine elipse, zarezati na nekoliko uspravnih traka. Smotati elipsu u valjak pazeći da isečeni krajevi ostanu dole i dobro prionu za ostatak testa.

Tako pripremljene valjčiće slagati u pleh obložen pek papirom. Pokriti testo i ostaviti ga još 30 minuta na toplom mestu da kisne.

Rernu zagrejati na 200 stepeni, buločke premazati umućenim jajetom, posuti kimom ili susamom, slatke premazati zašećerenom vodom, i preko svake staviti po kašičicu rastopljenog butera.

Buločke peći na 200 stepeni do rumene boje.
Pečene buločke malo prohladiti pa poslužiti.

* Rusi testo ne premazuju buterom, ostave ga bez te masnoće, ali ja sam želela da budu mekane duže vreme. Ako ih služite odmah, vi izostavite taj deo u pripremi.


четвртак, 22. децембар 2016.

DARIVANJE

Dragi prijatelji, godina je na izmaku i želela bih da Vas obradujem jednim korisnim poklonom koji je u kuhinji uvek potreban. Poklon se sastoji od kompleta za mafine ( merica i špatulica), četkica za premazivanje i špatulica i modlice za keks.





 Uslovi za darivanje su sledeći:

1. Lajkujte moju FB stranicu Kuhinjske Čarolije

2. Lajkujte i podelite objavu sa FB stranice pod oznakom javno

3. U komentaru ispod ovog posta na blogu napišite recept u kojem biste upotrebili nešto od ovih poklona.

Nagradna igra traje do 8. januara 2017. godine a srećnog dobitnika pored poklona očekuje još jedno iznenadjenje. Po Vašem receptu spremiću poslasticu ili pecivo, uslikati i Vas potpisati kao autora recepta.

Radi lakšeg slanja pošiljki igra je samo za teritoriju Srbije.

Hvala Vam što me pratite, čitate i komentarišete objave.

ŽELIM VAM SREĆNU I USPEŠNU NOVU 2017. GODINU.

 Vaše Kuhinjske Čarolije :)

Darivanje je završeno. Hvala vam što ste učestvovali. Random sistemom odlučen je pobednik. To je komentar pod rednim brojem 5. Dijana, čestitam na pobedi :)


LinkWithin

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...