среда, 23. мај 2018.

ZAPEČENE TIKVICE S PILETINOM

Kad počne proleće i krene sezona tikvica, kod mene su često u raznim jelima i novim kombinacijama.
Ovog puta sam imala u planu nešto drugo, ali sam zaboravila neke namirnice da kupim, i onda je bilo snalaženje od onoga što se našlo u frižideru.
Ali, kad su u pitanju tikvice nikad nećete pogrešiti jer one dozvoljavaju svakakve kombinacije i načine spremanja.
Danas su to bile tikvice s piletinom, uz dodatak preliva i na kraju je to bio odličan i ukusan ručak.



POTREBNO:

4 manje tikvice
300 g pilećeg filea
1 glavica crnog luka
malo maslinovog ulja
malo soli
po ukusu: so, biber, mešavina biljnog začina i korijander
malo mirodjije
200 ml pavlake za kuvanje
1 jaje
100 ml kisele pavlake

PRIPREMA:

Tikvice oguliti, te iseći u kolutove. Posoliti ih i ostaviti da stoje 15-tak minuta kako bi pustile tečnost.



Na malo maslinovog ulja prodinstati sitno iseckani luk, dodati sitno iseckanu piletinu i sve propržiti da meso promeni boju.


Piletinu začiniti po ukusu, korijander obavezno dodati na kraju da bi sačuvao svoj miris.
Po želji dodati iseckanu mirodjiju u meso.

Tikvice ocediti od suvišne tečnosti.



Vatrostalnu posudu blago pouljiti, po dnu poredjati jedan sloj tikvica, dodati preko njih polovinu mesa, opet red tikvica, druga polovina mesa, pa završiti redom tikvica.


Tako pripremljene tikvice staviti u rernu, uključiti na 200 stepeni i peći oko 30 minuta.

Za to vreme tikvice će malo usahnuti, suvišna tečnost ispariti i sada ih možete preliti prelivom od umućene kisele pavlake, pavlake za kuvanje i 1 jajeta.



Vratiti prelivene tikvice u rernu, nastaviti pečenje na 200 stepeni dok ne dobijete lepu rumenu koricu po vrhu.



Tikvice poslužiti tople uz salatu po želji.



* Tikvice nisam termički obradjivala pre pečenja jer su bile mlade i nepotrebno ih je duplo tretirati toplotom.


субота, 19. мај 2018.

KUPUS BEZ MESA

Pomislićete da ovo i nije recept, ali za sve početnike je ponekad potrebno napisati i ove jednostavne stvari.
Ovaj kupus pravim najčešće u proleće, tokom maja, jer mi je taj prvi prolećni kupus najukusniji za ovakvo jelo bez mesa. Čim ovaj kupus prodje, dodju neke druge vrste koje nemaju taj ukus i njega morate dodatno obogatiti mesom da bi vam ukućani jeli. Ne znam koja je to vrsta kupusa, sada ga ima na pijacama i marketima, lepe je zelene boje i pomalo slatkastog ukusa.

Dovoljna vam je jedna srednja glavica, oko 1 kg teška, pa da dobijete ukusan ručak kojem ne treba nikakvo meso.



        POTREBNO:

1 glavica kupusa
1 glavica crnog luka
1 veća šargarepa
malo ulja
2 lovorova lista
po ukusu so, biber ili mešavina biljnog začina
po potrebi voda
1 kašika brašna
1 kašičica slatke začinske paprike

       PRIPREMA:

Kupus očistiti od spoljnih listova i narezati ga na krupnije komade. Šargarepu oljuštiti i iseći na kolutove.

U šerpu staviti ulje, dodati sitno iseckani crni luk i šargarepu, te sve zajedno kratko propržiti da luk malo odmekne.

Dodati naseckani kupus i lovorov list, posuti malo soli ili začina i sve kratko prodinstati bez vode u poklopljenoj posudi. Kad kupus malo odmekne, doliti vode tek da malo prelije preko sadržaja u šerpi, smanjiti temperaturu na srednju i sve to kuvati dok kupus i šargarepa sasvim ne odmeknu.


Kako je kupus mlad neće trebati puno vremena. Na kraju razmutiti brašno sa paprikom, dodati malo vode da ne bude gromuljica i sve to ubaciti u šerpu sa kupusom.

Ako volite da vam kupus bude redji, dolijte još malo vode, začinite po ukusu i prokuvajte još 10-tak minuta sve zajedno.

Gotov kupus poslužiti topao i uživati u ukusu i mirisu ovog laganom jela.




уторак, 15. мај 2018.

VENECIJA

Predivna stara dama, grad koji pohode mnogi već vekovima, osvaja i fascinira svojim kanalima, monumentalnim gradjevinama, belinom mostova, raspevanim i spretnim gondolijerima... U svakom godišnjem dobu prepuna turista, leti je taj broj najveći, gužve na svakom koraku, svi jezici sveta se mogu čuti, a vi trčite za vodičem u strahu da neostanete zagubljeni u metežu turista.


U grad se dolazi s mora, gužve na pristanuštu su velike, ali oči nam samo lutaju po okolnim zgradama i škljocaju foto-aparati.



Kako je nastao grad koji vekovim,a odoleva vodama koje prete da ga potope.

....Legenda kaže da se jednom prilikom jevanđelisti Marku javio Božji glasnik dok je šetao ostrvima lagune. Rečeno mu je da će na tom mestu biti podignut lep, ali i neobičan grad, koji će ga uzeti za svog zaštitnika. Tako je naravno i bilo. Međutim, prava istorija Venecije počinje u 5. veku. Tada je pod naletima Langobarda i Huna stanovništvo severoistočne Italije bežeći sa kopna počelo naseljavati ostrva u jadranskoj laguni. Sve do danas održao se mit o svečanom osnivanju grada. Po tom verovanju, begunci iz Padove su 25. marta 413. god tačno u podne postavili kamen temeljac na mesto današnjeg Rialta, napoznatijeg mosta, sa željom da stvore lep, neosvojiv i slobodan grad.
Danas se Venecija nalazi udaljena četiri kilometra od kopna i dva kilometra od otvorenog mora, na 188 ostrva podeljenih sa više od 170 kanala. Ovaj grad, kako je poznato Venecijancima, nekada je bio treći u Evropi po broju stanovnika. Početkom 20. veka u njemu je živelo gotovo 400.000 stanovnika, 1951. godine u ovom prelepom gradu ostalo je manje od 175.000 ljudi, a danas čak manje od 60.000. Možda zbog svoje specifičnosti, Venecija se nikad nije uklopila u ritam življenja današnjih metropola. Živeti u Veneciji zapravo znači prihvatiti i prilagoditi se svim njenim posebnostima, zaboraviti na komfor automobila, na autobuse, na gradsku vrevu. 

Biti uvek spreman na česte poplave, guste magle, vlažnost i pešačenje.
Glavna saobraćajnica grada, arterija Venecije je Kanal Grande koji grad deli na dva dela. Grad je do danas uspeo da sačuva tipografsku numeraciju ulica (koje se u Veneciji zovu kale, poprečne su ramo) koja datira iz 1171. godine kada je ceo grad podeljen u šest zona, tri sa jedne strane kanala, i tri sa druge. Da bi se prešlo sa jedne strane na drugu, sagrađeno je preko 400 mostova. Pored mosta Rialto, najpoznatiji most u Veneciji je Ponte dei sospiri (most uzdisaja) sagrađen u 17. veku da bi spojio Duždevu palatu sa novom zatvorskom zgradom. Tuda su posle izricanja presuda sprovođeni zatvorenici, pa je odatle poteklo i to neobično ime mosta. Sem javnih parkova, Venecija iza svojih gotičkih, renesansnih i baroknih fasada krije prave zelene oaze, veoma bogate i neobično lepe vrtove kojih je u 16. veku bilo preko 500. 
Posle crkve Svetog Marka, najpoznatija građevina Venecije je svakako Duždeva palata koja je bila središte venecijanskih poglavara vekovima, pravo oličenje moći i bogatstva, u čijoj su arhitekturi pomešani orijentalni, gotički i renesansni detalji. Zidove ove palate i danas krase platna Ticijana, Tintoreta, Veroneza, Belinija. Sa druge strane kanala Grande nalaze se dva velika hrama umetnosti: galerija Akademije, inače jedna od najvrednijih i najpoznatijih pinakoteka evropske umetnosti, zatim crkva Santa Marija Gloriosa koja je jedno od najlepših svedočanstava gotičke epohe u Veneciji, crkva svetih Đovanija i Paola koja se često naziva i venecijanski Panteon. 
Pre pet vekova Julije Drugi je rekao ¨Veneciju bi trebalo stvoriti, ukoliko već ne bi postojala¨. Ona je jedinstvena, zavodljiva, misteriozna. U njoj su rođeni najpoznatiji evropski avanturista Đakomo Kazanova, zatim poznati slikari Vivarini, Ticijan, Belini, Kanaleto. Svojom muzikom su je oživeli Gabrijelini, Tartini, Galupi, Albinoni. U bazilici Svetog Marka na božićnoj službi svirao je Antonio Vivaldi. Svoja remek dela u njoj su pisali Tomas Man i Alesandro Manzoni. U njoj je živeo Lord Bajron, a s vremena na vreme je i danas posećuje glumac i režiser, Vudi Alen. 
Međutim, pravu Veneciju ne čine gondole i golubovi na trgu Svetog Marka, ili pak zvuci violine iz Vagnerovog omiljenog kafea. Senke vekova istorije kulture nalaze se pomešani u uskim kalama koje još uvek čuvaju memljiv miris lagune, u tajnim prolazima poznatim samo Venecijancima, u neobičnim radnjama sa najneobičnijim zanatima koji su se očuvali u ovom gradu. Ona se može smatrati jednom od kulturnih prestonica sveta. Posetiti je znači poći u susret prošlosti i to onom najlepšem i najvrednijem delu, te stoga nije ni čudo što su kroz vekove ali i danas umetnici i intelektualci, pesnici i filozofi dolazili u Veneciju u potrazi za inspiracijom, za odgovorima, ali i da uživaju u materijalnoj i duhovnoj raskoši koju krije ovaj grad.



Kad se završi onaj obavezni turistički deo sa vodičem, sami krećete da šetate uličicama, mostovima, zavirujete u svaki kutak i beležite svaki detalj za sećanje.

Tu je i obavezni lav, simbol grada, monumentalni spomenik koji blješti na julskom suncu.


I astronomski sat koji izaziva pažnju svih prolaznika, pokazuje vam trenutak koji svedoči o času i vremenu vašeg boravka.


Kad se zadje u bočne ulice, zgrade su manje očuvane, vidi se trag vremena i uticaj vode, a i sami kanali šire miris koji nije prijatan na + 35 stepeni.



Ali u takvom okruženju društvo će vam praviti golubovi koji su neizbežni na svakom koraku.


Gust saobraćaj na vodi je u svim kanalima, a vešti gondolijeri krstare prevozeći turiste.




Obavezno zavirite u bočne uličice, pogledajte izloge preskupih radnji i divite se umeću majstora koji od stakla prave predivne figure.


I tako prolaze sati koje imate na raspolaganju, opet se vraćate ka pristaništu, umorni čekate vreme vašeg polaska i još malo beležite trenutke kojih ćete se sećati.



Užurbani turisti, gondolijeri koji krstare i manevrišu, glasovi i povici- sve to odzvanja u vašim ušima dok iza sebe ostavljate lepoticu koja ponosno odoleva vremenu, vodama i najezdi turista.



Sunce polako pada na morsku površinu, odlazite sa željom da još nekad u životu posetite Veneciju.

Ko jednom vidi Veneciju, nosi je u mislima i seća je se dugo, dugo.

* Posetili smo Veneciju u julu 2010. godine, a uz ofe fotografije i tekst sećanja naviru i čini mi se kao da sam je juče videla, doživela i osetila :)



Pamtim je po vrelom sunčanom danu, belim zgradama, gondolijerima koji neumorno krstare kanalima, moru turista i lepoti koja se rečima teško može opisati. Posetite Veneciju i doživite ovaj grad svim svojim čulima.

недеља, 13. мај 2018.

KROASANI S MILERAMOM


Još jedni kroasani...Uglavnom se sve svodi na premazivanje testa margarinom ili buterom da bi dobili lisnato pecivo. Takav je i ovaj recept, jedino u testu imamo mileram kao masnoću koja testo čini mekanim i lakim za rad.

POTREBNO:

testo:

850 g mekog brašna
200 ml milerama
250 ml mleka
40 g svežeg kvasca
1 kašika soli
1 kašičica šećera 

premazivanje:

250 butera ili margarina

fil:

100 g gaude

po vrhu:

1 jaje
susam

PRIPREMA:

U manjoj posudi sjediniti mlako mleko, svež kvasac, šećer i kašiku brašna. Dobro izmešati i ostaviti na toplom da nadodje.

U posudu za mešenje sipati polovinu brašna, dodati nadošao kvasac, mileram i so pa sve dobro promešati. Zatim postepeno dodavati ostatak brašna i ručno mesiti dok se ne dobije glatko testo.

Umešene testo ostaviti, pokriveno, da nadodje i udvostruči količinu.

Nadošlo testo podeliti na 8 jufki. 


Svaku jufku istanjiti oklagijom na debljinu od 5 mm.



Na istanjene jufke narendati margarin ili buter iz zamrzivača, jednu jufku ostaviti bez margarina ili butera.



Tako pripremljene jufke naslagati jednu preko druge.



Naslagane jufke istanjiti oklagijom da se dobije jedna okrugla celina testa debljine 5 mm,



Istanjeno testo iseći na 16 trouglova.



Na svaki trougao staviti po komad gaude i uviti u kiflu.



Pripremljene kroasane poslagati u pleh obložen papirom za pečenje. Prekriti kroasane kuhinjskom krpom i ostaviti ih na toplom dok se rerna zagreje na 200 stepeni.

Premazati ih umućenim jajetom i posuti susamom. Peći u zagrejanoj rerni na 200 stepeni dok ne porumene.



Dobićete ukusne, lisnate i mekane kifle koje nisu pravi kroasani, ali zbog brzine rada zaboravite na tu činjenicu.

Kod mene su ispale u XXXL varijanti. Ako volite manje, isecite testo na 32 trougla.


среда, 09. мај 2018.

POGAČICE S PAVLAKOM

Nikad dosta zanimljivih i novih grickalica. Ovog puta sa kiselom pavlakom. Pravi neodoljivi mali zalogaji koji će vam se sigurno svideti.


 POTREBNO:

250 g mekog brašna tip 400
 60 g butera
 1 čaša kisele pavlake
 1 kašičica soli
 1 kesica praška za pecivo
 i još 1 jaje
 po želji susam, kim

  PRIPREMA:

  Izmešati brašno sa praškom za pecivo, dodati so i buter te umesiti sipkavo testo.

Dodati kiselu pavlaku i zamesiti glatko testo. Ostaviti testo u frižideru da miruje oko pola sata, a onda rastanjiti testo na oko 2 cm debljine, više puta preklopiti kao kod lisnatog testa, i modlom ili čašom vaditi pogačice.



Pogačice poređati u pleh, premazati umućenim jajetom, posuti susamom ili kimom po želji, i peći u zagrejanoj rerni na 180 C, oko 20 minuta, dok ne porumene.




* Ove pogačiced su dobre tople, a još su bolje kad odstoje i jedu se hladne.

понедељак, 07. мај 2018.

SLANA TOST TORTA




Ovo je torta koju verovatno većina vas dobro zna, i ja sam je često pravila, ali nikako da je zapišem kao recept na blogu. Ovog puta je bila deo slavskog predjela i gosti su je baš dobro ocenili i jeli.






POTREBNO:

2 pakovanja tost hleba
300 g majoneza
300 g kisele pavlake
200 g ABC krem sira ili feta sira
5 kuvanih jaja
300 g stišnjene šunke
4-5 kiselih krastavčića
po želji: kečap
i još kačkavalj za rendanje po vrhu

PRIPREMA:

Umutiti majonez i kiselu pavlaku i podeliti na 3 jednaka dela.

U prvi fil staviti narendanu šunku i 3 kašike kečapa. Ja je pravim bez kečapa i sasvim je dobra.

U drugi fil izrendati 4 jajeta  i 3-4 krastavčića

U treći fil dodati sir i izrendani krastavčić.

Na tost hlebu iseći korice, složiti na tacnu i popuniti šupljine ako ih ima.



Preko prvog sloja tosta premazati prvi fil, poslagati drugi sloj tosta i dobro pritisnuti da se slepi sa filom. Po tostu premazati drugi fil, pa opet staviti sloj tosta. Na treći sloj tosta premazati treći fil


Ako želite, možete po vrhu izrendati kačkavalj ili kuvano jaje da malo ukrasiti tost tortu.


Tortu staviti u frižider da se dobro ohladi sjedine filovi sa tostom. Najbolje je napraviti je dan pre služenja.


субота, 05. мај 2018.

MOKA KOCKE

Klasični recepti koji se dugo godina razmenjuju, čuvaju, i po njima spremaju poslastice za posebne prilike su mi uvek dragi i volim da ih se setim s vremena na vreme.
Na početku blogovanja sam objavila ovaj recept, tada su u korama bili lešnici, ovog puta orasi, i mogu reći da je ova druga varijanta, za nijansu i po mom sudu, bolja. Vi sami izaberite šta više volite, ali za sve ljubitelje kafe u kolačima ovo će biti pravo uživanje.



Kore: 

12 belanaca 
350 g kristal šećera 
350 g mlevenih  oraha 
5 ravnih kašika brašna 
5 kašika hladne vode 

Fil: 

12 žumanaca 
12 kašika prah šećera 
1 šoljica skuvane crne kafe 
250 g butera 
200 g prah šećera

Glazura: 

100 g čokolade za testo 
50 g butera ili 
3 kašike ulja 

Priprema:

Umutiti penasto belanca, dodati secer i umutiti cvrstu penu. Dodati mlevene orahe i vodu i blago mikserom sve sjediniti.
Na kraju dodati brasno i nezno mesajuci sjediniti sve sastojke.
Od ove kolicine peci 3-4 kore, u zavisnosti od velicine pleha,na pek papiru kojim ste oblozili dno pleha.
Kore peci na 200 stepeni oko 10 minuta. Ostaviti kore da se hlade, a pripremiti fil.

Umutiti zumanca sa 12 kasika secera i sve to skuvati na pari. Kad je fil skoro kuvan dodati 1 soljicu skuvane jake crne kafe i sve to kuvati dok ne dobijete gustinu fila koji ne spada sa žice kad je podignete..

Posebno penasto umutiti buter sa 200 g secera i dodati prohladjen fil od zumanaca.
Sjediniti sve i filovati kore. Na poslednju koru po vrhu staviti glazuru od cokolade.
Ako ne volite da mešate ukus kafe i čokolade, možete kocke sa svih strana, i po površini, premazati filom.

Na pari otopiti cokoladu i buter ili ulje, dobro promesati i sjediniti, i ravnomerno rasporediti po povrsini kore.

*Kocke je najbolje praviti dan pre serviranja. Seći ih u kocke i poslužiti uz neko desertno vino.
Pre mlevenja orahe kratko prosušiti u rerni zagrejanoj na 100 strepeni. samleti ih neposredno pred sapremanje kora jer ćete tako sprečiti da upiju vlagu iz vazduha i kore će biti mnogo ukusnije.